Koliko vredi klik?

Ne, ovo nije tekst o o tome kako da zaradite na internetu, nije uputstvo za pisanje dobrih naslova u vašim tekstovima. Ovo je pre tekst o ceni koju je neko spreman da plati da bi se promovisao i zarađivao.

Razmišljajući o problemu govora mržnje, stereotipima i predrasudama o medijima često smo dolazili do manje više poznate stvari, da portali zarađuju novac u odnosu na broj klikova na njihove linkove, odnosno naslove. Takmičenje u „kreativnosti“ naslova je uvek u toku.

Neko bi pomislio da tim #mrznjebez misli da treba uvesti pravila kakvi naslovi smeju da budu a kakvi ne, ali ne radi se o tome.

Takozvani „click bait“ (mamac) naslovi sami po sebi nisu sporni. Naravno da će svako kliknuti na neki naslov koji je zanimljv, kreativan ili nas prosto privlači da vidimo o čemu je reč. Uostalom, svrha naslova i jeste da potencijalne čitaoce zainteresuje.

Ipak u praksi nastaje problem kada bombastični i senzacionalistički i njihovi autori usled (valjda) nedostatka kreativnosti i sopstvenog vrednosnog sistema počnu da u tim naslovima koriste govor mržnje.

Primera radi, dnevni list „Informer“ u periodu manjem od samo deset dana, na svom sajtu je najmanje pet puta koristio govor mržnje. Broj primera na dužem vremenskom periodu je još veći, a primetno je da stepen mržnje raste u trenutku kada politički odnosi između Srbije i Albanije, ili Kosova ulaze u krizu. Iako će neki tvrditi da reč „Šiptar“ ne predstavlja govor mržnje, Komisija za žalbe Saveta za štampu kaže drugačije. Odluka Komisije za žalbe je doneta upravo po tužbi protiv pomenutog dnevnog lista.

Broj ljudi koji na navedene naslove klikne je veliki, a što je taj broj veći, to je i zarada portala od onih koji se na njemu reklamiraju veća. Ovakvi naslovi, a i tekstovi na veoma očigledan način raspiruju mržnju, koja kad tad može da rezultira nasiljem. To je naročito očigledno u momentima kada postoji kriza, kakva je recimo bila posle već čuvenog incidenta sa dronom na fudbalskoj utakmici između reprezentacija Srbije i Albanije.

Dobar deo medija, na čelu sa dnevnim listovima Kurir i Informer potpirivali su mržnju upravo ovakvim naslovima i sadržajem tekstova. Bez sumnje, to je bila jedna od stvari koja je u mnogome doprinela talasu nasilja nad imovinom Albanaca u Vojvodini koji je usledio posle utakmice. Nekada su napadi usmereni na ljude. Nekada su rezultati tih napada tragični. Neko strada zbog svoje boje kože, nacionalnosti, vere ili seksualnog opredeljenja. Pisanje medija može direktno da utiče na to.

Na kraju, treba postaviti pitanje, kolika je cena jednog klika? Da li nekada ta cena može da bude ljudski život? Širenjem govora mržnje, predrasudama i stereotipima mediji daju „vetar u leđa“ i onima koji su spremni na nasilje. Da li su mediji spremni da plate tu cenu?

Categories: Blog

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *