Mladi imaju šta da kažu, i ne moraju da čekaju da ih neko pita!

Turnir „Hate Free 3 na 3“ nije bio prilika samo da beogradski srednjošklski timovi odmere snage u basketu, i pokažu fer plej i duh zajedništva na terenu. Pauze između utakmica iskoristili smo da sa srednjoškolcima i srednjoškolkama razgovaramo o stereotipima, predrasudama i govoru mržnje na internetu, njihovim motivima da učestvuju na turniru, kao i tome kako mogu da reaguju na govor mržnje.

Radionica koju smo organizovali pokazala je da srednjoškolci i srednjoškolke i te kako imaju šta da kažu. Nažalost, retko kada dobiju tu priliku, da se čuje njihov glas i da se saslušaju njihovi stavovi. #Mržnjebez želi da da glas i tim mladim ljudima koji se protive mržnji, nasilju, stereotipizaciji i predrasudama prema ljudima oko nas. Svesni postojanja vršnjačkog nasilja, oni se protiv njega bore na svoje načine.

„Sportom i ovakvim okupljanjima možemo da podstaknemo pokret protiv mržnje, i da podstaknemo učesnike gimnazija da ne treba da se mrzimo, nego da širimo ljubav oko nas“, rekao nam je Filip koji je igrao u timu Šeste beogradske gimnazije na turniru „Hate Free 3 na 3“ koji se održao prošlog vikenda.

Tamara iz Četrnaeste beogradske gimnazije dodala je da je njihov motiv za učešće u turniru to što veruju da jedni prema drugima mladi treba da imaju poštovanje, i budu fer. Ona je ujedno i dala predlog svim mladima kako da deluju kada naiđu na govor mržnje i vršnjačko nasilje na internetu. Ono što smo se pitali je koliko zapravo mladih razmišlja kao Tamara? Verovatno puno. Sa druge strane, koliko njih deluje kao Tamara? Pretpostavljamo ne toliko puno. Zbog toga mlade treba motivisati da deluju kada primete govor mržnje, vršnjačko nasilje ili stereotipe.

Mlade treba ohrabriti da deluju u svakoj prilici. Rečenice kao što su „Mlad/a si ti da to razumeš“, „Pusti starije“, „Znamo mi kako treba“, koje su često upućene mladima treba zameniti pozivima na akciju, ohrabrenjem, podsticajem da se deluje. Mladi svakako mogu da kreiraju svoj prostor u kome mogu slobodno da iznose stavove i bore se protiv govora mržnje, stereotipa i predrasuda. Takav prostor je recimo internet, precinije, društvene mreže. Istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da gotovo 60% mladih od 15 do 29 godina više puta dnevno koristi Fejsbuk. Na ovoj društvenoj mreži oni često imaju visok stepen interakcije. Iako možda ne prate medije, ne čitaju vesti, medijski sadržaj neosporno stiže do njih kroz postove na Fejsbuku. Često je taj sadržaj pun stereotipa, predrasuda, pa čak i otvoreno propagira govor mržnje. Tu dolazimo do prostora za obračun. Ukazivati na negativan sadržaj je jedan od načina borbe protiv ovog fenomena. Istina, mnogo je lagodnija pozicija pripadanja tihoj većini, ali onda glasna manjina prevlada. Podsticanjem mladih na reakciju, nepristajanje i otvorenu konfrontaciju mržnji i ekstremizmu koji vode nasilju nužno je kako bi se situacija promenila. Mi ćemo nastaviti da ih motivišemo, jer je laž da ih se to ne tiče!

Categories: Vesti

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *