Diskriminacija, predrasude i kako ih izbeći!

Šta je diskriminacija?

Da li ste ikada primetili koliko se svi ljudi razlikuju? Neki su visoki, neki niski, neki imaju dugačku kosu dok je drugi ni nemaju, neki hodaju uz pomoć štapa, drugi trče, tu su stari, mladi, muškarci i žene, različite boje kože, stila oblačenja ili pričaju drugačije jezike. Međutim čak i ljudi koji na prvi pogled ne mogu bii različitiji u suštini imaju mnogo zajedničkih stvari. Svi pijemo, jedemo, spavamo i imamo osećanja. Mnogi od nas imaju porodice i voljene ljude. I to je sve ono što nas čini ljudima.

Ove razlike i sličnosti predstavljaju osnov društvenih grupa. Svaka osoba, na osnovu nekih svojih identiteta pripada jednoj ili više grupa. Ova povezanost može biti veoma očigledna ali nekada i gotovo neprimetna. Ako govorite neki jezik, potičete iz neke kulture, porodice ili imate određena uverenja to može da predstavlja vezu između vas i nekih drugih ljudi i na taj način učini da budete deo neke društvene grupe. Ova uverenja ili obeležja, zbog kojih pripadate određenoj grupi, isto tako mogu da budu upravo ona stvar po kojoj se razlikujete od neke druge osobe ili neke druge grupe.  Kao rezultat, stvara se razlika između “Nas” i “Njih”, a kada se ova relacija stvori nastaju i predrasude.

Predrasude su stavovi koji se ne zasnivaju na istinitom iskustvu ili razumnim dokazima. To su uopštavanja koja ne samo da podrazumevaju neutemeljeno negativno mišljenje o drugim društvenim grupama veći nekritičko pozitivno o svojoj, mržnju itd. Predrasude čine da tretiramo osobe na drugačiji način. One mogu biti pzitivne i negativne. Primer pozitivnih predrasuda bi bila tvrdnja da “Crnci dobro igraju basket” ili da su “svi Azijati dobri matematičari”. Iako ove tvrdnje nisu negativnog karaktera, i njihova upotreba može biti veoma štetna.

Kada predrasude jačaju, one postaju stereotipi. Stereotipi su izuzetno izobličene slike ili pogledi na nešto. Primeri stereotipa su “plava boja je samo za dečake a roze za devojčice”, “košarka je samo za visoke ljude” itd. Oni se uče od ranog detinjstva  i deca odrastaju sa izuzetno jakim idejama o stvarima, grupama ili ideologijama. Kako odrastaju, linije između ljubavi i mržnje  drugim stvarima, ljudima, kulturama, verovanjima ili jezicima postaju sve izrazitije.

Diskriminisati znači tretirati ljude na nefer način zbog njihove pripadnosti nekoj grupi ljudi.  Akti diskriminacije mogu preuzeti mnoge forme, npr. naplaćivanje turistima više cene nego lokalnim ljudima za iste usluge ili nedodeljivanje sipendije devojci koja je super učenica i želi da se bavi programiranjem jer smatrate da je to posao u kojima su muškarci bolji.

Bili svesni ili ne, skoro svi smo u nekom trenutku tretirali nekoga na nefer način. U isto vreme, mnogi od nas su bile žrtve ovakvog tremana.  Za razliku od fizičkog nasilja, diskriminacija nije toliko očigledna i nekad je mnogo teže dokazati da se incident dogodio.

Isključivanje i odbacivanje su ključni delovi diskriminacije. Oni se dešavaju kada ljudi ne cene različitost ili kada imaju predrasude ili oformljene stavove o drugima na osnovu njihovog socijalnog statusa, političke opredeljenosti, religije, seksualnosti, interesovanja, kulture, tradicije itd.

Shvatanja koja stavljaju ljude u određene uloge, kao što je tvrdnja da su “žene predodređene da budu vaspitačice i učiteljice dok u muškarci bolji za poslove u vojsci, policiji ili na gradilištu”. Ovakvi stavovi često otežavaju ženama koje bi radile u policiji ili na gradilišu ili muškarcima  koji bi radije radili sa decom.

Kako da ne diskriminišemo druge?

Niko se ne rađa kao osoba koja diskriminiše. Ovakva ponašanja se stiču i uče tokom života i razlikuju se u odnosu na tip okruženja i ljudi koji čine uži krug te osobe.

Ukoliko roditelji ili staratelji predstavljaju ili govore o nekim ljudima u drugačijem svetlu, dete će odrasti sa takvim predstavama, i često će biti veoma teško da se takve predstave isprave u   budućnosti.

Najveći uticaj mogu zapravo imati roditelji ili staratelji, oni moraju iz primera naučiti svoju decu da se ponašaju jednako prema svima i da ne diskriminišu.

Ono što ostaje na nama jeste da se borimo protiv tih uverenja koja smo stekli od malena i da se ponašamo prema svima jednako i sa pošovanjem, bez obzira na njihov pol, boju kože, religiju ili seksualnu orijentaciju.

Categories: Blog

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *