Đorđe Bojović: Lažne vesti u sebi nose klicu superiornosti „nas“ nad „njima“

Đorđe Bojović je programski direktor Evropskog pokreta protiv rasizma (European Grasroot Movement Against Racism) i živi i radi u Parizu. Diplomirao je prava i proveo više godina kao aktivista i koordinator projekata u Inicijativi mladih za ljudska prava. Jedna od tema kojom se kao pravnik, ali i kao aktivista aktivno bavio je pitanje govor mržnje. Danas radi u organizaciji koja se bavi borbom protiv rasizma u celoj Evropi i ima uvid u aktuelne probleme. #MrznjeBez tim mu je postavio par pitanja, a odgovore pročitajte u nastavku.

Gde prestaje sloboda govora a počinje govor mržnje?

Po definiciji, sloboda govora prestaje tamo gde ulazimo u polje koje nije određeno samo našim pravima. Kao i ona čuvena definicija slobode – da moje pravo da mašem rukom prestaje tamo gde počinje nos drugog čoveka, tako i sloboda govora prestaje tamo gde bi naša eventualna izjava mogla biti protumačena na način koji drugi smatraju uvređujućim, diksriminatornim, omalovažavajućim. Jednom rečju – nepoželjnim.

Šta misliš o tome što se sve češće oni koji koriste govor mržnje pozivaju na slobodu govora?

To je klasična zamena teza. Kao neko ko izvrši neki zločin pa se pozove na nužnu odbranu. Problem leži u granici koju je problematično definisati i utvrditi je jednom za svagda, jer je ključno tumačenje neke izjave i njena percepcija u različitim društvenim kontekstima.

Zašto se u poslednje vreme pojavila hiperinflacija lažnih vesti koje šire mržnju, a često su zasnovane na stereotipima i predrasudama?

U opštoj hiperinflaciji vesti, ljudima je jednostavnije, lakše da određene pojmove simplifikuju i tako ih apsorbuju.  S druge strane, lažne vesti koje šire mržnju najčešće u sebi nose klicu superiornosti ’nas’ nad ’njima’ što prosečnom primaocu informacija prija. Lažne vesti na svojevrstan način kreiraju politički momentum i to vidimo kao globalni trend, služeći pre svega kao sredstvo uticaja i propagande.

Radiš u organizaciji kojoja se bavi borbom protiv razisma. Koliko je u prethodnom periodu govor mržnje, stereotipi i predrasude utiču na vaš rad?

Po poslednjem istraživanju koje smo sproveli na nivou Evrope, primetan je porast govora mržnje prema različitim zajednicama od 2015. godine, što se poklapa sa izblegličkom i migrantskom krizom, ali i izbornim i referendumskim kampanjama u Evropi i SAD. Ono što je problematično jesu fizički napadi koji su usledili usled ovih i ovakvih vesti (zločini iz mržnje), koji su ranije bili sporadični.

Kako stati na put govoru mržnje u medijima?

Na zakonodavnom planu – i nacionalnim i evropskom – pitanje govora mržnje u medijima je na zadovoljavajućem nivou. Međutim, problem ostaje teška primenjivost pojedinih odredaba. Stoga, širi javni dijalog koji bi uključio ključne aktere bi bio korak u dobrom smeru, kao i dalje institucionalno bavljenje ovom temom novim zakonodavnim i medijskim kampanjama (kao npr. No Hate Speech kampanja Saveta Evrope).

Šta svako od nas može da uradi da govora mržnje, naročito na internetu, bude manje?

Kao i za sve drugo – počnimo od svog dvorišta. Pre svega, da mi sami ne budemo ti koji govore/pišu/šire govor mržnje. Dalje, postoji niz mehanizama i alata na društvenim mrežama kako da uklonimo i prijavimo sadržaj koji smatramo da spada u ovu kategoriju. Takvim pristupom postajemo aktivni korisnici interneta koji uređuju prostor oko sebe čineći ga zdravijim i normalnijim.

Categories: Vesti

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *